Pišite nam

ili

ODMAH

Zakažite MAJERSOV KOKTEL putem brze Whatsapp poruke
OBIČAN POZIV

Hirurške intervencije

    Uklanjanje masnog tkiva – LIPOM
  • Lipomi predstavljaju dobroćudne tumore masnog tkiva, dok se simetrična ili asimetrična pojava više lipoma na telu naziva lipomatoza. To su najčešći potkožni tumori, prisutni kod oko 2% opšte populacije i iako se mogu javiti u bilo kojoj životnoj dobi, najčešće se javljaju kod odraslih, između 40-e i 60-e godine života, gde su muškarci nešto pogođeniji od žena.

Kako i zašto nastaju lipomi? Masne ćelije (adipociti) se nalaze svuda u telu, u potkožnom vezivnom tkivu, ali i dublje, kao i oko pojedinih organa. Funkcija masnih ćelija je da deponuju masti kao izvor energije, mada imaju i ulogu toplotnog izolatora, kao i skladišta pojedinih hormona. Broj masnih ćelija je isti od rođenja i sa povećanim unosom hrane, one jednostavno postaju veće. Kod lipoma, pojedinačne masne ćelije počinju iznenada da se umnožavaju, gurajući na taj način ostale normalne masne ćelije i okolno tkivo. I ne samo da se umnožavaju, već se i uvećavaju. Uzrok nastanka lipoma je nepoznat, mada se smatra da pozitivna porodična anamneza, gojaznost i fizička aktivnost mogu predstavljati faktore rizika. Srećom, maligna varijanta lipoma, liposarkom je veoma retka. Klinička slika lipoma Ovi dobroćudni tumori se najčešće mogu naći na trupu, vratu, u predelu ramena i ruku i to smešteni površno u mekom tkivu, direktno ispod kože. Veoma retko su lipomi položeni dublje, na površini ili unutar mišića i tada su obično lokalizovani na donjim ekstremitetima. Prezentacija lipoma je u obliku malih, jasno ograničenih tumora tj. oteklina ili čvorova ispod kože i pritom je oko 80% lipoma manje od 5 centimetara. Na dodir su mekani, slobodno pokretni i u većini slučajeva ne daju bilo kakve simptome, osim što su vidljivi golim okom. Histološki, to su lobularni tumori, koji su sastavljeni od masnih ćelija. Ukoliko vidite ili pod rukom osetite čvoriće koji leže potkožno ili možda dublje ispod kože, trebalo bi da zakažete pregled kod lekara kako bi utvrdilo o kakvoj promeni je reč. Iako su lipomi potpuno dobroćudne promene, diferencijalno dijagnostički treba misliti i na maligni tumor masnog tkiva - liposarkom. Lekar će vas prvo pregledati obraćajući posebnu pažnju na veličinu, konzistenciju, pokretljivost promene, kao i osetljivost na dodir tj. da li je promena bolna. Takođe se proverava i da li je došlo do uvećanja regionalnih limfnih čvorova. Ukoliko postoji sumnja da se radi o malignom tumoru, lekar može kao sledeći dijagnostički korak uraditi snimanje magnetnom rezonancom. Terapija lipoma Lipomi uglavnom ne zahtevaju nikakvu terapiju, već samo praćenje i redovne kontrole, međutim ukoliko se posumnja da se može raditi o malignom tumoru masnog tkiva, onda se preporučuje hirurško odstranjivanje promene i nakon toga njeno patohistološko ispitivanje, kako bi se postavila definitivna dijagnoza. Sa druge strane lipomi se mogu odstraniti i iz čisto estetskih razloga ili ako postanu bolni ili zbog svoje veličine i lokalizacije ograničavaju pokret. Ponekad lipomi na vratu mogu uzrokovati glavobolje ili napetost u mišiću ukoliko su smešteni dublje unutar njega ili čak utrnulost ili druge senzorne poremećaje ukoliko pritiskaju nerv. Kao što je već spomenuto, ponekad je preoperativno sprovesti neku od dijagnostičkih metoda vizuelizacije poput sonografije, kompjuterske tomografije ili magnetne rezonance. Ovo posebno važi za velike, dublje postavljene, nepokretne i lipome koji se nalaze na nepovoljnom mestu na telu. Eventualna dalja dijagnostika će zavisiti od pretpostavljenog osnovnog oboljenja. Hirurgija lipoma podrazumeva jednostavnu eksciziju tj. hirurško odstranjivanje lipoma u potpunosti. Operacija se najčešće izvodi pod lokalnom anestezijom i traje oko 30-45 minuta. Najpre je potrebno operativno polje dezinfikovati i prekriti sterilnom podlogom, kako bi se obezbedili aseptični uslovi. Zatim se daje lokalna anestezija, što može biti malo neprijatno, jer se oseti ubod igle i blago peckanje prilikom ubrizgavanja lokalnog anestetika. Nakon početka delovanja anestezije se započinje sa operativnim zahvatom, koji nadalje protiče bez ikakvih bolova. Prvo se načini rez na koži, nakon čega se vrši preparisanje tkiva u dubinu, dok se lipom ne prezentuje, nakon čega se lipom u potpunosti uklanja. Veoma je bitno lipom odstraniti u celosti, kako ne bi došlo do recidiva. Nakon hirurškog uklanjanja lipoma, recidivi su veoma retki, svega 1-2%. Zatim se vrši kontrola i ukoliko je potrebno, zaustavlja se krvarenje i zatvara rana ušivanjem po slojevima. Uglavnom nije potrebno postavljanje bilo kakve drenaže tj. sistema za odvođenje sekreta iz rane, osim kod opsežnih resekcija velikih lipoma, preko 15 centimetara u dijametru.Tehnika ušivanja i vrsta materijala koji se koristi za zatvaranje rane se biraju prema koži i delu tela koji je operisan. Ova operacija nosi veoma male rizike, eventualno ukoliko se dokaže postojanje maligniteta je potrebno izvršiti reviziju i proširenu resekciju. S druge strane kao i kod svake operacije postoji rizik od oštećenja okolnih struktura poput krvnih sudova i nerava, ali su ove komplikacije veoma retke. Ožiljci koji ostaju nakon operacije se ili ne vide ili su minimalno vidljivi. Nakon operacije, ukoliko se dobro osećate, možete odmah biti otpušteni i nastaviti sa normalnim životom. S tim što da bi rana lepo zarasla sa što manje vidljivim ožiljkom, u zavisnosti od lokalizacije rane, moraćete narednih nekoliko dana da prištedite taj deo tela i suzdržite se od sportskih aktivnosti. Takođe je moguće osetiti bol u predelu rane nakon prestanka delovanja lokalnog anestetika, pa je preporučljivo uzimanje lekova protiv bolova prvih par dana nakon operacije. Ukoliko rana nije ušivena koncem koji se sam resorbuje, nakon 10 do 14 dana je neophodno odstranjivanje konca. U međuvremenu ranu možete sami previjati, ali ukoliko primetite znakove infekcije poput otoka, bola, crvenila, gnojenja, neophodno je hitno se javiti lekaru. Ove infekcije lako saniraju oralnom primenom antibiotika. Nakon uspešnog zarastanja rane i skidanja konca, dalje kontrole obično nisu potrebne.

    Ukljanjanje ateroma
  • Kako nastaju ateromi? Lojne žlezde se nalaze svuda u telu i proizvode sekret koji sadrži različite masti, kojim preko svojih izvodnih kanala na koži podmazuju čitavu kožu i dlake.

Kako nastaju ateromi? Lojne žlezde se nalaze svuda u telu i proizvode sekret koji sadrži različite masti, kojim preko svojih izvodnih kanala na koži podmazuju čitavu kožu i dlake. Ukoliko se ovaj izvodni kanal iz bilo kog razloga, najčešće usled zapaljenja ili povrede, zapuši, sekret više ne može da se izlučuje na površinu kože, već ostaje u lojnoj žlezdi. Međutim lojne žlezde i pored toga što sekret više ne otiče, ne prestaju sa njegovom daljom proizvodnjom, tako da vremenom nastaje lojna cista, koja je sastavljena od ćelija epidermisa, žlezdanih ćelija, ali i njihovog sekreta, kapljica i kristala masti i kapsule. Ova lojna cista postaje vremenom sve veća i veća, pa tako postoje ateromi veličine od zrna pirinča do veličine kokošijeg jajeta. Dijagnoza ateroma Za dijagnozu ateroma je uglavnom dovoljan samo klinički pregled lekara, vrlo retko je potrebno uraditi biopsiju. Na dodir je aterom mekan, elastičan, bezbolan, a koža iznad njega je nepromenjena. Takođe se često na ateromu vidi i izvodni kanal lojne žlezde od koje je aterom nastao. Povremeno se iz tog izvodnog kanala može iscediti beličasti sekret, ali se cista ubrzo nakon toga ponovo napuni. Neretko dolazi i do masivnog otoka i crvenila ovog mesta što je praćeno bolom, kada se može postaviti dijagnoza inficiranog ateroma. Pa tako glavni problem kod ateroma nije njegov rast niti estetski izgled, već da se iznenada i bez uočljivog razloga može upaliti. Upala nastaje zbog bakterija, pre svega Stafilokoka i Streptokoka, koje se nalaze ne samo na površini kože, već i u korenu dlaka i znojnim žlezdama. Ova upala se zatim širi sa ateroma na okolno tkivo i može dovesti do razvoja apscesa, organizovane kolekcije gnoja, koja dalje može dovesti do sepse, trovanja celog organizma, sa svim svojim komplikacijama. Od opštih simptoma se tada javljaju malaksalost i povišena temperatura. Kada aterom treba da se hirurški ukloni? Aterom treba operisati kada raste ili kada je upaljen. Najbolje je aterom operisati kada još nije upaljen, jer se kod akutne upale ili nastanka apscesa ne može čekati sa operacijom i kozmetički rezultat može biti manje dobar nego kod operacije ateroma koji nije upaljen. Operacija ateroma je nekomplikovana operacija, koju je skoro uvek moguće sprovesti pod lokalnom anestezijom. Kozmetički rezultati su takođe veoma dobri, ukoliko aterom nije izuzetno veliki ili hronično upaljen. Za operaciju nije potrebna nikava posebna priprema, samo operite kožu sapunom ili gelom za tuširanje i nemojte nanositi nikakve kozmetičke proizvode. Obavezno pre operacije obavestite vašeg lekara ukoliko imate alergiju na neki lek, pogotovu ako je prilikom prethodnih zahvata bilo reakcija na neki od anestetika, kao i ako je bilo problema sa zarastanjem rana. Priprema operativnog polja podrazumeva dezinfekciju i prekrivanje sterilnom podlogom, kako bi se stvorili aseptični uslovi. Zatim se aplikuje lokalna anestezija, iglom i špricem, prilikom čega se oseti mali ubod igle i peckanje dok se ubrizgava lokalni anestetik. Nakon izvesnog vremena, lokalni anestetik počinje da deluje i više se ne oseća nikakav bol, tako da se može započeti sa operacijom. Operacija počinje tako šta se hirurškim nožem napravi rez na koži na mestu gde je aterom najviše ispupčen. Nakon toga se aterom u potpunosti uklanja sa celom svojom kapsulom. Važno je da se u potpunosti ukloni celokupna kapsula ateroma, kako ne bi došlo do recidiva, ponovnog javljana ateroma na istom mestu. Zatim se kao i kod svake operacije, vrši kontrola i ukoliko je potrebno zaustavlja eventualno krvarenje. U zavisnosti od veličine ateroma i oblika reza i otvora na koži se rana ušiva, prilikom čega se materijal i tehnika ušivanja biraju i prema koži i mestu uklanjanja ateroma. Nakon zatvaranja otvora na koži, operacija se smatra završenom i preostalo je još samo da se rana previje. Kod ateroma prosečne veličine, operacija traje oko 45 minuta i nakon operacije se možete odmah vratiti svojim uobičajenim dnevnim aktivnostima. Ali treba napomenuti da svaka rana traži određenu dozu mirovanja kako bi optimalno zarasla, pa se tako nekoliko dana nakon operacije nećete moći baviti sportskim aktivnostima i težim fizičkim radom. Ukoliko je rana ušivena koncem koji se sam resorbuje, nije potrebno njegovo uklanjanje i ranu možete do potpunog zarastanja sami previjati kod kuće, samo je potrebno nabaviti materijal za previjanje u apoteci. U suprotnom je neophodno uklanjanje konca 10-14 dana nakon operacije. U svakom slučaju će biti zakazana kontrola kod lekara, kako bi se ispratilo zarastanje rane. Važno je napomenuti da ožiljci ne vole sunce i sunčanje, tako da dok je ožiljak još svež po zarastanju rane ne treba ga izlagati suncu, a ako se i izlaže suncu, obavezno ga zaštiti kremom sa visokim zaštitnim faktorom. Bolje sprečiti, nego lečiti Iako ne postoji direktna preventivna mera za nastanak ateroma, osobama koje imaju sklonost ka nastajanju ateroma se savetuje da ne koriste preparate za telo koji sadrže ulje, kako ne bi došlo do zapušenja izvodnih kanala lojnih žlezda. Takođe koristite samo kvalitetnu kozmetiku koja odgovara vašem tipu kože. Ne treba posebno naglašavati da je neophodno redovno sprovoditi opštu higijenu i jesti manje masne hrane, a više hrane bogate biljnim vlaknima, vitaminima i mineralima. Od pomoći može biti i redovno masiranje i piling kože, barem jednom nedeljno, a ako imate masnu kožu i dva puta nedeljno. Ukoliko napipate bezbolni čvor ispod kože, zakažite pregled kod lekara kako bi se utvrdilo o kojoj promeni je reč i ako se postavi dijagnoza ateroma, isplanirajte sa vašim lekarom redovno praćenje njegove veličine ili blagovremeno uklanjanje kako biste izbegli urgentnu operaciju upaljenog ateroma koja može dovesti do lošijih kozmetičkih rezulata nego kod uklanjanja mirnog ateroma.

    Uklanjanje virusnih bradavica
  • Viseće bradavice se mogu javiti na bilo kom delu tela, mada kao najčešće mesto pojavljivanja su: vrat, kapci, pazuh, podlaktice, dojke i prepone. Približno polovina populacije povremeno ima papilom tj. viseće bradavice. Najčešće su stečeni (nisu prisutni pri rođenju) i mogu se pojaviti tokom bilo kog perioda života.
    Uklanjanje mladeža
  • Mladeži ili kako se stručno nazivaju melanocitni nevusi, predstavljaju dobroćudne kožne tvorevine, sastavljene od grupe melanocita, specifičnih ćelija kože koje sadrže pigment melanin, koji daje boju koži i kosi.

Njihova boja i oblik variraju i uglavnom se predodređeni genetskom predispozicijom, ali su prisutni skoro kod svakog čoveka i mogu se naći bilo gde na koži tela, ali i na sluzokožama, pa tako postoje osobe sa mladežima u usnoj duplji, na beonjačama ili sluzokoži genitalne regije. Mladeži (melanocitni nevusi, pigmentni nevusi) se mogu podeliti prema periodu nastanka na: 1. Kongenitalne nevuse: mladeži prisutni na telu od rođenja, javljaju se kod otprilike 1% novorođenčadi. Ovi mladeži, mogu biti različite veličine, oblika i prebojenosti od svetlosmeđe, pa do crne boje. Ako su izuzetno veliki tzv. gigantski mladeži, zahtevaju posebno praćenje, a neretko i uklanjanje, ne samo iz kozmetičkog razloga već i zbog mogućnosti da se transformišu u maligni tumor kože, melanom. 2. Stečene nevuse: mladeži, koji nastaju tokom života • junkcioni nevusi – dobili su takav naziv zato što nastaju umnožavanjem melanocita duž epidermalno-dermalnog spoja kože (engl. junction – spoj). • intradermalni nevusi – sa starenjem se melanociti spuštaju sve dublje u kožu, ćelije iz epiderma nestaju i ostaju samo u dermu. Redovan godišnji pregled mladeža i dermatoskopija – ključni u skriningu melanoma Upravo iz razloga što se mladeži menjaju tokom života, neophodno je redovno ih kontrolisati jednom godišnje pregledom kod dermatologa. Pregled se vrši aparatom koji se zove dermatoskop i predstavlja vrstu svetlosnog mikroskopa, a sama metoda se naziva dermatoskopija. Ova dijagnostička metoda je u potpunosti neinvazivna i bezbolna i pomoću nje se posmatraju sve promene na koži, a predstavlja zlatni standard u pregledu mladeža. Redovni godišnji pregledi mladeža su izuzetno važni kod osoba koje imaju veliki broj mladeža na telu, kongenitalne mladeže, mladeže velikog dijametra, kod osoba svetlog tena, kao i kod osoba, koje u svojoj porodičnoj anamnezi imaju istoriju melanoma. Osobe sa preko 100 mladeža na telu imaju 11 puta veću verovatnoću za razvoj melanoma, dok osobe sa prekomernim izlaganjem UV zračenju povećavaju taj rizik 2.5 puta. Dermatoskopom se svi mladeži vide uveličano i sve njihove strukture se mogu videti mnogo bolje nego golim okom. Takođe se na ovom pregledu pravi i mapa mladeža, skup digitalnih fotografija svih mladeža pacijenta, kako bi se na sledećem pregledu moglo izvršiti poređenje i zaključiti da li se neki mladež menja i da li je ta promena značajna. Na osnovu izgleda se mladež može podeliti na: 1. tipičan nevus – normalan, zdrav, “miran mladež”, koji ne menja oblik i boju. 2. atipičan nevus – mladež koji je suspektan da se može raditi o malignom tumoru kože. Ukoliko na nekom mladežu dođe do promene oblika, boje, rasta, ukoliko svrbi, postane upaljen ili krvari, dermatolog može odlučiti da taj mladež dalje prati učestalijim kontrolama ili da ga u potpunosti hirurški ukloni i pošalje mladež na histopatološku analizu gde će se definitivno utvrditi sastav i tip mladeža. Uprkos razvoju novih tehnologija, klinički i histopatološki pregled ostaju neprikosnoveni u dijagnostici mladeža. Hirurško uklanjanje mladeža Mladeži se uklanjaju hirurškom ekscizijom i to ne samo ukoliko se mladež pokaže sumnjivim na dermatoskopiji, već i iz kozmetičkih razloga ili ukoliko se nalaze na mestima gde se često povređuju, na primer na leđima u nivou linije brusthaltera, u preponama u nivou linije donjeg veša, na trbuhu u liniji kaiša i drugim. Mladeži se mogu ambulantno hirurški ukloniti pod dejstvom lokalne anestezije. Nakon dezinfekcije operativnog polja i prekrivanja sterilnom podlogom, lokalni anestetik se pomoću šprica i igle ubrizgava u područje oko mladeža, kako se nakon početka delovanja anestetika ne bi više osećao bol lokalno, u tom predelu, dok je pacijent sve vreme svestan tokom operacije. Zatim se skalpelom opseca mladež ili sumnjiva pigmentna promena zajedno sa okolnom kožom i potkožom i šalje na patohistološki pregled. Rana se zatim ispira, ukoliko je potrebno zaustavlja se krvarenje i rana se ušiva po slojevima. U zavisnosti od konca koji je korišćen može biti potrebno njegovo skidanje nakon 10-14 dana ili će se konac sam resorbovati, nestati ukoliko je takve prirode. Svaka operacija, pa i uklanjanje mladeža podrazumeva povredu kože i na tom mestu nastaju ožiljci. Kod uklanjanja manjih mladeža, ožiljci su veoma malo primetni, ali na njihov izgled i brzinu zarastanja dosta utiče i sama priroda kože pacijenta. Tek nakon otprilike godinu dana ožiljak dobija svoj definitivan izgled, a do tada ih treba što manje izlagati suncu, a prilikom izlaganja koristiti kreme sa visokim UV zaštitnim faktorom, 50 i više. Nakon operacije i pristizanja rezultata patohistološkog pregleda se postavlja definitivna dijagnoza kožne promene. Ukoliko je u pitanju samo običan melanocitni nevus, smatra se da je lečenje završeno i potrebno je samo nastaviti sa redovnim godišnjim kontrolama kod dermatologa. Ukoliko patohistološki rezultat pokaže da se radilo o melanomu, planiraju se dalji terapijski postupci. 3 osnovna pravila pravilne higijene mladeža: 1. Zaštita od sunca Na nastanak mladeža osim genetske predispozicije utiču i drugi faktori: • UV zračenje, posebno u detinjstvu • Hormoni, te se mladeži češće nastaju tokom puberteta, ali se učestalo javljaju i u trudnoći • Imunosupresija i HIV infekcija Važno je smanjiti nastanak mladeža, barem delovanjem na one faktore na koje možemo, a to je izbegavanje prekomernog sunčanja, pogotovu u periodu kada je zračenje najjače, između 11 i 16 sati, kao i redovno korišćenje krema za sunčanje. 2. Redovan pregled kod dermatologa Sa druge strane su neophodni redovni kontrolni pregledi već nastalih mladeža kod dermatologa, kako bi se pratio njihov razoj i na vreme otkrile potencijalne maligne promene na koži, koje se blagovremenim dijagostikovanjem mogu pravovremeno hirurški ukoniti što povećava uspeh izlečenja. 3. U međuvremenu ne zaboraviti na samopreglede Barem jednom mesečno svako treba da pregleda svoju kožu i upozna se sa izgledom, bojom, oblikom svojih mladeža, kao i gde se sve nalaze. Prilikom ocene mladeža služimo se ABCDE pravilom, koje može biti korisni vodič i tokom samopregleda: • A – asimterija izgleda mladeža, mladeži nepravilnog oblika • B – granice (engl. border – granica) – mladeži nejasnih, nepravilnih granica prema okolini • C – boja (engl. colour) – nejednaka boja mladeža ili mladež koji se po boji znatno razlikuje od ostalih mladeža na telu • D – dijametar preko 6 mm • E – evolucija tj. nastanak novih mladeža nakon 30. godine ili promena postojećih mladeža Ukoliko pacijent primeti neku od ovih promena na svojim mladežima, ne treba da čeka redovan godišnji pregled, već je neophodno ranije zakazati pregled kod dermatologa. Svoj redovni pregled kod dermatologa, možete zakazati ovde.

    Operacija uraslog nokta
  • Urasli nokat ili medicinski unguis incarnatus je stanje koje se javlja kada dođe do urastanja bočne ivice nokatne ploče u okolno meko tkivo prsta. Vremenom dolazi do upalnog procesa, često uz izraženi bol koji ograničava redovne aktivnosti i dovodi do otežanog hoda. Uzroci urastanja noktiju mogu biti kako neudobna obuća, nepravilno sečenje noktiju tako i prosto mogu postojati sklonosti pojedinih osoba ka tom bolnom poremećaju rasta nokatne ploče Najčešće urastaju palčevi na stopalima, kada se upalni proces javlja na jednoj strani prsta praćen crvenilom, bolom, otokom, a neretko i gnojnom kolekcijom u poodmaklom stadijumu procesa.

Urasli nokat ili medicinski unguis incarnatus je stanje koje se javlja kada dođe do urastanja bočne ivice nokatne ploče u okolno meko tkivo prsta. Vremenom dolazi do upalnog procesa, često uz izraženi bol koji ograničava redovne aktivnosti i dovodi do otežanog hoda. Uzroci urastanja noktiju mogu biti kako neudobna obuća, nepravilno sečenje noktiju tako i prosto mogu postojati sklonosti pojedinih osoba ka tom bolnom poremećaju rasta nokatne ploče. Postojanje gljivičnih oboljenja kože i noktiju stopala naravno povećava rizik za nastajanje ovog problema. Najčešće urastaju palčevi na stopalima, kada se upalni proces javlja na jednoj strani prsta praćen crvenilom, bolom, otokom, a neretko i gnojnom kolekcijom u poodmaklom stadijumu procesa. Postoji više konzervativnih metoda lečenja lokalnim preparatima koji mogu olakšati tegobe privremeno, međutim vrlo često se pojavljuje problem ponovo. Operativno rešenje ovog problema je dugotrajni vid terapije, uključuje parcijalnu ili totalnu ablaciju, odnosno delimično ili totalno uklanjanje nokatnih ploča, pri čemu se eliminiše provociranje faktora što rezultira oporavkom u toku nekoliko dana. Operacija se izvodi u lokalnoj anesteziji, sama procedura traje kratko i uz praćenje uputstva od strane hirurgije verovatnoća ponovnog urastanja nokatnih ploča se vodi na minimum.

    Operacija gornjih i donjih kapaka
  • Operacija na očnim kapcima se takođe medicinski naziva blefaroplastika. To je hirurško-estetski postupak koji zateže, funkcionalno i estetski smanjuje opuštenost kože oko očiju, poboljšavajući i podmlađujući ukupan izgled lica. Razlozi opuštenije kože kapaka leže u načinu života, starosti, prisustvu zdravstvenih poremećaja i genetskoj predispoziciji. Problem gornjeg kapka je najčešće višak kože koji spuštanjem preko ivice oka ostavlja utisak umorne i tužne osobe.

Problemi sa donjim kapcima su najčešće tzv. „Kapci“, odnosno izraženi masni jastučići ispod očiju, tamna pigmentacija i višak kože. Hirurgija gornjeg i / ili donjeg kapka uključuje uklanjanje viška kože i delimično uklanjanje masnog tkiva što narušava ukupan izgled područja oko očiju, dovodeći strukture ovog regiona u idealan odnos i funkcionalnost. Metod operacije su mikrohirurški rezovi koji se šivaju najfinijim hirurškim šavovima. Rezultat ovog bezbolnog postupka, koji se izvodi u lokalnoj anesteziji, je zategnutiji i podmlađeni izgled kapaka, očiju i celokupan izraz lica koji poprima svetliji izraz. Oporavak prati odmor, redovni pregledi i nužda operiranog područja do uklanjanja šavova, po potrebi se koriste kapi ili mast za oči i traje 10-14 dana.

    Operacija ušiju
  • Remodeliranje i/ili korekcija ušiju je hirurška procedura uz minimalno invazivne rezove i isto tako skoro neuočljive ožiljke kojom se neadekvatan položaj, asimetrija ili prominencija usne školjke (tzv “klempave uši”) dovodi u idealan simetričan položaj i izgled. Sama operacija je kratkotrajna, bezbolna, oporavak uključuje negu, vraćanje na redovne aktivnosti je brzo. Procedura se radi u lokalnoj anesteziji. Zaštitni zavoj preko ušiju se nosi 7 dana, konci se skidaju 14-i dan. Rezultati ove procedure su trajni.
© 2022, Medical Time Hospital All rights reserved.